Poštovana predsednice Leuthard, poštovani gospodine Hausine,
Poštovani predsednici država, predsednici vlada, potpredsednici država,
Poštovani rukovodioci međunarodnih organizacija,
Poštovani predsedniče Švab i poštovana gospođo Švab,
Dame i gospodo, dragi prijatelji,
Veliko mi je zadovoljstvo što sam došao u prelepi Davos. Iako je samo gradić u Alpima, Davos predstavlja značajnu tačku za opipavanje pulsa globalne ekonomije. Ljudi iz celog sveta ovde dolaze da razmene ideje i znanja, proširujući time svoje vidike. Zbog toga je godišnje zasedanje Svetskog ekonomskog foruma prilika za profitabilnu razmenu ideja, ono što bih nazvao „Švabovom ekonomijom“.
„Bila su to najbolja vremena, bila su to najgora vremena.“ Ovim je rečima engleski pisac Čarls Dikens opisao svet posle industrijske revolucije. Danas ponovo živimo u svetu protivrečnosti. S jedne strane, s rastom materijalnog bogatstva i naprecima u nauci i tehnologiji ljudska civilizacija se razvija kao nikad ranije. S druge, učestali regionalni konflikti, globalni izazovi poput terorizma i izbeglica, kao i siromaštvo, nezaposlenost i sve veća nejednakost u raspodeli dohotka doprinose nesigurnosti u svetu.
Mnogi se začuđeno pitaju: Šta se to desilo sa svetom?
Da bi se dao odgovor na ovo pitanje, najpre se mora ući u trag uzroku problema. Neki za haos u svetu krive ekonomsku globalizaciju. Na nju se nekad gledalo kao na Ali Babinu pećinu s blagom iz Hiljadu i jednoj noći, ali je sada u očima mnogih postala Pandorina kutija. U međunarodnoj zajednici se odvija burna rasprava o ekonomskoj globalizaciji.
Danas bih želeo da govorim o globalnoj privredi u kontekstu ekonomske globalizacije.
Istakao bih da mnogi problemi koji muče svet nisu izazvani ekonomskom globalizacijom. Na primer, talas izbeglica s Bliskog istoka i iz Severne Afrike je poslednjih godina postao globalna briga. Više miliona ljudi je raseljeno, dok je izvestan broj male dece izgubio život prelazeći uzburkano more. To je odista potresno. Ovaj problem su stvorili rat, konflikti i regionalni nemiri, i njegovo rešenje leži u uspostavljanju mira, podsticanju pomirenja i vraćanju stabilnosti. Drugi primer je međunarodna finansijska kriza. Ona nije nužni ishod ekonomske globalizacije, već je pre posledica jagme finansijskog kapitala za profitom i teških propusta finansijske regulative. Svaljivanje krivice za svetske probleme na ekonomsku globalizaciju ne odgovara stvarnom stanju stvari, i neće pomoći u rešavanju problema.
Istorijski gledano, ekonomska globalizacija je proizvod rastuće društvene produktivnosti, i prirodna je posledica naučnog i tehnološkog progresa, a ne tvorevina pojedinačnih ljudi ili država. Ekonomska globalizacija predstavljala je pokretač globalnog privrednog rasta i omogućavala kretanje robe i kapitala, napretke u nauci, tehnologiji i civilizaciji, kao i saradnju među narodima.
Ali moramo priznati i činjenicu da je ekonomska globalizacija mač sa dve oštrice. Kada se svetska privreda nalazi pod pritiskom, teško je uvećati globalni ekonomski kolač. On se može i smanjiti, što će dovesti do napetosti u odnosima između privrednog rasta i raspodele bogatstva, između kapitala i radne snage, i između efikasnosti i pravednosti. I razvijene zemlje i zemlje u razvoju osetile su udarac. Glasovi protiv globalizacije su razotkrili zamke u procesu ekonomske globalizacije koje moramo ozbiljno da shvatimo.
Stih jedne kineske pesme glasi, „Medne dinje gorke vreže nose; slatke urme na čičku i trnju rastu“. U filozofskom smislu, ništa na svetu nije savršeno. Nećemo moći da sagledamo potpunu sliku ako tvrdimo da je nešto savršeno samo zbog njegovih vrednosti, ili ako nešto smatramo beskorisnim samo zbog njegovih nedostataka. Istina je da je ekonomska globalizacija stvorila nove probleme, ali to nije opravdanje da je u potpunosti otpišemo. Umesto toga, treba da se prilagodimo ekonomskoj globalizaciji i usmeravamo je, amortizujemo njen negativni uticaj i postaramo se da njene dobrobiti dođu do svih zemalja i naroda.
Nekada je i Kina gajila sumnje o ekonomskoj globalizaciji, i nije bila sigurna da li treba da se pridruži Svetskoj trgovinskoj organizaciji. No došli smo do zaključka da je integracija u globalnu ekonomiju istorijski trend. Da bi se njena privreda razvijala, Kina mora imati snage da pliva u neizmernom okeanu globalnog tržišta. Onaj ko se plaši da se suoči s olujom i istraži novi svet pre ili kasnije će se utopiti u okeanu. Stoga je Kina načinila hrabar korak i prihvatila globalno tržište. Davili smo se u vodi i nailazili na vrtloge i uzburkane talase, ali smo pritom naučili da plivamo. To se pokazalo kao dobar strateški izbor.
Svidelo vam se to ili ne, globalna ekonomija je veliki okean od koga ne možete da pobegnete. Svaki pokušaj da se prekine protok kapitala, tehnologije, proizvoda, privrednih delatnosti i ljudi između ekonomija, i da se vode okeana vrate u izolovana jezera i rukavce jednostavno nije moguć. Zapravo, protivi se istorijskom razvitku.
Istorija čovečanstva nam pokazuje da se problema ne treba plašiti. Moramo se zabrinuti jedino ako odbijamo da se suočimo s problemima i ne znamo kako da im pristupimo. U susretu sa mogućnostima i izazovima ekonomske globalizacije, potrebno je ugrabiti svaku priliku, zajednički se suočiti sa izazovima i zacrtati ispravan kurs za ekonomsku globalizaciju.
Na samitu ekonomskih lidera Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje krajem 2016, govorio sam o nepohodnosti da se proces ekonomske globalizacije ojača i postane inkluzivniji i održiviji. Treba da delujemo proaktivno i procesom ekonomske globalizacije upravljamo na odgovarajuć način kako bi se ostvario njegov pozitivni uticaj i uravnotežio njegov tok. Treba da pratimo opšti trend polazeći od naših specifičnih nacionalnih uslova, i primerenom brzinom krenemo putem integrisanja u proces ekonomske globalizacije. Treba da uspostavimo ravnotežu između efikasnosti i pravednosti kako bismo osigurali da različite zemlje, različiti društveni slojevi i različite grupe ljudi imaju koristi od ekonomske globalizacije. Ljudi svih zemalja ne očekuju ništa manje od nas, i to je dužnost koju kao lideri svog vremena moramo prihvatiti.
Dame i gospodo,
Dragi prijatelji,
Danas je najvažniji zadatak pred nama da izvedemo globalnu ekonomiju iz teškoća. Svetska privreda je već neko vreme usporena. Jaz između siromašnih i bogatih i između Juga i Severa se proširuje. U korenu ovih poteškoća se nalazi činjenica da se trima ključnim problemima u ekonomskog sferi nije pristupilo na efektivan način.
Prvo, odsustvo snažnih pokretača globalnog rasta otežava održivost stabilnog rasta globalne ekonomije. Rast globalne ekonomije sada je najsporiji u proteklih sedam godina. Rast globalne trgovine sporiji je od rasta globalnog BDP-a. Kratkoročni ekonomski podsticaji su nedelotvorni. U toku su temeljne strukturne reforme. Svetska ekonomija se nalazi u periodu tranzicije ka novim pokretačima privrednog rasta, dok je uloga tradicionalnih podstrekača razvoja oslabila. Uprkos pojavi novih tehnologija poput veštačke inteligencije i 3-D štampača, novi izvori ekonomskog rasta tek treba da se pojave. Novi put kojim globalna privreda treba da krene i dalje je nejasan.
Drugo, neodgovarajuće upravljanje globalnom ekonomijom otežava prilagođavanje novim kretanjima unutar nje. Gospođa Kristin Lagard mi je nedavno rekla da već 80% rasta svetske ekonomije dolazi od tržišta u nastajanju i zemalja u razvoju. Slika globalne privrede se suštinski izmenila tokom proteklih nekoliko decenija. Međutim, globalni sistem upravljanja nije prihvatio te nove promene i stoga je postao neadekvatan u pogledu zastupljenosti i inkluzivnosti. Globalna industrijska slika se menja i stvaraju se novi lanci industrije, vrednosti i nabavke. Međutim, pravila trgovine i investiranja nisu održala korak s ovim promenama, što je dovelo do akutnih problema poput zatvorenih mehanizama i fragmentacije pravila. Globalno finansijsko tržište mora da bude otpornije na rizike, ali mehanizam upravljanja svetskim finansijama ne uspeva da odgovori na ovu novonastalu potrebu i stoga ne može da efektivno razreši probleme poput česte nestabilnosti međunarodnog finansijskog tržišta i nagomilavanja finansijskih mehurova.
Treće, neujednačen globalni razvoj otežava ispunjavanje očekivanja ljudi o boljem životu. Dr Švab je u svojoj knjizi Četvrta industrijska revolucija primetio da će ovaj krug industrijske revolucije proizvesti široke i dalekosežne posledice poput sve veće nejednakosti, a posebno mogućeg širenja jaza između prinosa na kapital i prinosa od rada. Jedan procenat najbogatijih unutar ukupne svetske populacije poseduje veće bogatstvo od preostalih 99 procenata. Nejednakost u raspodeli dohotka i nejednak prostor za razvoj daju razloga za zabrinutost. Preko 700 miliona ljudi u svetu i dalje živi u krajnjem siromaštvu. Za mnoge porodice su tople kuće, dovoljno hrane i siguran posao još uvek dalek san. Ovo je najveći izazov s kojim se svet danas suočava. Takođe je i uzrok koji leži u osnovi društvenih previranja u nekim zemljama.
Sve ovo ukazuje da zaista postoje problemi s modelima svetskog ekonomskog rasta, upravljanja i razvoja, i da se oni moraju rešiti. Osnivač Crvenog krsta Anri Dinan je jednom rekao, „Naš stvarni neprijatelj nije susedna zemlja, već su to glad, siromaštvo, neznanje, praznoverje i predrasude“. Moramo imati pronicljivosti kako bismo raščlanili ove probleme, a što je još važnije, moramo imati hrabrosti da preduzmemo aktivne korake za njihovo rešavanje.
Prvo, treba da razvijemo dinamičan model privrednog rasta zasnovan na inovacijama. Suštinski problem koji pritiska globalnu ekonomiju je odsustvo pokretačke sile rasta. Inovacije su primarna sila od koje zavisi razvoj. Za razliku od prethodnih industrijskih revolucija, četvrta industrijska revolucija se razvija eksponencijalno, a ne linearno. Moramo da nepokolebljivo težimo inovacijama. Samo uz hrabrost da inoviramo i sprovodimo reforme možemo da uklonimo uska grla koja koče globalni ekonomski rast i razvoj.
S ovim na umu, lideri Grupe 20 postigli su značajan konsenzus na samitu u Hangdžouu u smislu prihvatanja inovacija kao ključnog pokretača privrede i podsticanja nove pokretačke sile rasta kako u pojedinačnim zemljama, tako i u globalnoj ekonomiji. Treba da osmislimo novu razvojnu filozofiju i uzdignemo se iznad rasprave o tome šta je potrebnije, veće fiskalno podsticanje ili veća monetarna relaksacija. Treba da usvojimo višestrani pristup kako bismo rešavali i simptome i probleme koji ih izazivaju. Treba da usvojimo nove instrumente ekonomske politike i ubrzamo strukturne reforme kako bismo stvorili više prostora za privredni rast i mogli da održimo njegov zamah. Treba da razvijemo nove modele rasta i iskoristimo mogućnosti koje nam pružaju novi krug industrijske revolucije i digitalna ekonomija. Treba da odgovorimo na izazove klimatskih promena i starenja stanovništva. Treba da rešimo problem negativnog uticaja koji primena informacionih tehnologija i automatizacija imaju na zaposlenost. Kada razvijamo nove privredne grane i nove oblike i modele poslovanja, treba da stvaramo nova radna mesta i povratimo poverenje i nadu našim narodima.
Drugo, naš pristup treba da odlikuju dobra koordinisanost i uzajamna povezanost kako bismo razvili model otvorene saradnje povoljne za sve strane. Čovečanstvo je danas postalo usko povezana zajednica sa zajedničkom budućnošću. Države imaju veliki broj sličnih ciljeva i zavise jedne od drugih. Sve države uživaju pravo na razvoj. U isto vreme, treba da sopstvene interese sagledaju u širem kontekstu i uzdrže se od njihovog postizanja na štetu drugih.
Treba da se posvetimo stvaranju otvorene globalne ekonomije da bismo otvaranjem prema svetu mogli da delimo mogućnosti i interese s drugim zemljama i postigli rezultate povoljne za sve. Ne možemo se samo povući u luku kad se susretnemo s olujom, jer nas to nikada neće dovesti na drugu stranu okeana. Moramo udvostručiti napore da razvijemo globalnu povezanost kako bismo svim zemljama omogućili da postignu uzajamno povezan privredni rast i učestvuju u prosperitetu. Moramo ostati posvećeni razvijanju slobodne trgovine i investiranja na globalnom nivou, promovisati liberalizovanje i olakšavanje trgovine i investiranja otvaranjem prema svetu i reći ne protekcionizmu. Primena protekcionizma je nalik zaključavanju u mračnoj prostoriji. Iako štiti od vetra i kiše, ta mračna prostorija ujedno sprečava ulazak svetlosti i vazduha. Iz trgovinskog rata niko ne izlazi kao pobednik.
Treće, treba da razvijemo model poštenog i pravednog ekonomskog upravljanja u skladu sa trendom naših vremena. Kako kineska poslovica kaže, ljudi uske pameti bave se nebitnim pitanjima, dok oni s vizijom upravljaju ustanovama. Sve je glasniji poziv međunarodne zajednice za reformu sistema globalnog ekonomskog upravljanja, i taj zadatak ne može da čeka. Tek kada se prilagodi novoj dinamici u međunarodnoj ekonomskoj arhitekturi, globalni sistem upravljanja će moći da izdrži globalni razvoj.
Sve države, bile one velike ili male, jake ili slabe, bogate ili siromašne, ravnopravni su članovi međunarodne zajednice. Kao takve, one imaju pravo da učestvuju u donošenju odluka, uživaju prava i ispunjavaju obaveze na jednakoj osnovi. Tržišta u nastajanju i zemlje u razvoju zaslužuju da budu bolje zastupljene i da se njihov glas čuje. Reforma kvota MMF-a iz 2010. godine stupila je na snagu, i njen zamah treba održati. Treba da se pridržavamo multilateralnosti kako bismo podržali autoritet i efikasnost multilateralnih institucija. Treba da održavamo obećanja i poštujemo pravila. Pravila ne treba da se biraju ili prekrajaju kako kome odgovara. Pariski sporazum je teško izvojevana pobeda koja je u skladu sa osnovnim trendom globalnog razvoja. Sve potpisnice treba da ga se pridržavaju umesto što se o njega oglušuju, jer reč je o odgovornosti koju moramo prihvatiti zarad budućih generacija.
Četvrto, treba da razvijemo uravnotežen, pravedan i inkluzivan model ekonomskog razvoja. Kako kineska poslovica kaže, „Pravednom cilju treba težiti zarad opšteg dobra“. Razvoj, u krajnjoj liniji, služi narodu. Kako bi se postigao uravnoteženiji razvoj i osiguralo da ljudi imaju jednak pristup mogućnostima i korist od razvoja, ključno je osmisliti solidnu razvojnu filozofiju i model, te privredni razvoj načiniti pravednim, efektivnim i uravnoteženim.
Treba da negujemo kulturu koja vrednuje marljivost, štedljivost i preduzetništvo i poštuje plodove svačijeg napornog rada. Treba dati prioritet rešavanju pitanja siromaštva, nezaposlenosti, sve veće nejednakosti u raspodeli dohotka i problema neprivilegovanih, radi unapređenja socijalne jednakosti i pravde. Tokom nastojanja da se postigne privredni i društveni napredak važno je zaštititi životnu sredinu kako bi se ostvarila harmonija između čoveka i prirode i čoveka i društva. Agenda za održivi razvoj do 2030. godine treba da se primenjuje da bi se postigao uravnotežen razvoj u celom svetu.
Prema jednoj kineskoj izreci, „Pobeda je sigurna kada se snage udruže, uspeh ne izostaje kad se umovi okupe“. Sve dok se držimo cilja izgradnje zajednice sa zajedničkom budućnošću za čovečanstvo i radimo udruženim snagama kako bismo ispunili svoje obaveze i prevazišli prepreke, moći ćemo da stvorimo bolji svet i obezbedimo bolje živote našim narodima.
Dame i gospodo,
Dragi prijatelji,
Kina je postala druga po veličini svetska ekonomija zahvaljujući tridesetosmogodišnjem radu na reformama i otvaranju prema svetu. Ispravan put vodi ka svetloj budućnosti. Kina je dogurala ovoliko daleko jer je kineski narod, pod vođstvom Komunističke partije Kine, prokrčio put razvoja koji odgovara realnim uslovima u Kini.
Ovaj se put zasniva na objektivnim okolnostima u Kini. Kina je proteklih godina uspela da stupi na sebi prilagođen razvojni put oslanjajući se i na mudrost svoje civilizacije i na iskustva drugih zemalja kako na Istoku, tako i na Zapadu. Istražujući taj put, Kina odbija da zanemari činjenice da se vremena menjaju ili da slepo prati tuđe korake. Svi putevi vode u Rim. Nijedna zemlja ne treba da svoj razvojni put vidi kao jedini ostvariv, a još manje da sopstveni razvojni put nameće drugima.
Ovo je put koji na prvo mesto stavlja interese naroda. Razvojna filozofija Kine je okrenuta običnim ljudima i posvećena poboljšanju njihovog života. Reč je o razvoju naroda, od naroda i za narod. Kina teži cilju opšteg blagostanja. Preduzeli smo krupne korake ka smanjenju siromaštva, iz siromaštva izvukli preko 700 miliona ljudi, a značajan napredak je postignut i u nastojanjima da se u svakom pogledu dovrši izgradnja umereno prosperitetnog društva.
Ovo je put reformi i inovacija. Na svom putu napretka, Kina se pomoću reformi borila s teškoćama i suočavala sa izazovima. Pokazala je hrabrost da se uhvati u koštac s teškim problemima, izbori sa opasnim vodama kojima je plovila i ukloni institucionalne prepreke koje su joj stajale na putu razvoja. Ovi napori su nam omogućili da damo podstreka produktivnosti i društvenoj vitalnosti. Oslanjajući se na napredak koji je plod preko trideset godina reformi, tokom protekle četiri godine smo doneli preko 1.200 reformskih mera, dajući snažan zamah privrednom razvoju Kine.
Ovo je put zajedničkog razvoja kroz otvaranje prema svetu. Kina je posvećena osnovnoj politici otvaranja prema svetu i sledi strategiju otvaranja koja svima donosi korist. Razvoj Kine je usmeren i prema sopstvenom narodu i prema svetu: razvijajući se, Kina rezultate svog razvoja deli i sa drugim zemljama i narodima.
Izvanredni uspesi Kine u privrednom razvoju i znatno poboljšani standardi življenja njenog naroda blagoslov su i za Kinu i za svet. Ovakvi razvojni uspesi tokom proteklih decenija zasluga su napornog rada i istrajnosti kineskog naroda, osobine koja kinesku naciju odlikuje više hiljada godina. Mi Kinezi vrlo dobro znamo da nema hleba bez motike. Za veliku zemlju sa preko 1,3 milijarde ljudi, razvoj se može ostvariti samo posvećenošću i neumornim zalaganjem njenog sopstvenog naroda. Ne možemo očekivati da drugi donesu razvoj u Kinu, niti je to uopšte moguće. Kada se ocenjuje razvoj Kine, treba uzeti u obzir ne samo kakve je koristi stekao kineski narod, već i koliko je napornog truda uložio, ne samo šta je Kina postigla, već i kakav je doprinos dala svetu. Na taj način će se doći do uravnoteženog zaključka o razvoju Kine.
Između 1950. i 2016. godine, uprkos skromnim nivoima privrednog razvoja i životnog standarda, Kina je obezbedila preko 400 milijardi juana inostrane pomoći, započela preko 5.000 projekata inostrane pomoći, od kojih je gotovo 3.000 samostalno realizovala, i u Kini održala preko 11.000 radionica za preko 260.000 radnika iz drugih zemalja u razvoju. Otkako je otpočela reforme i otvaranje prema svetu, Kina je privukla preko 1,7 biliona dolara stranih investicija i uložila preko 1,2 biliona dolara u direktne investicije u inostranstvu, dajući ogroman doprinos globalnom ekonomskom razvoju. U godinama koje su usledile izbijanju međunarodne finansijske krize, Kina je globalnom razvoju svake godine u proseku dala doprinos do preko 30 procenata. Sve ove cifre ubrajaju se u najveće u svetu.
Brojevi govore za sebe. Razvoj Kine predstavlja šansu za svet ‒ Kina nije samo imala koristi od ekonomske globalizacije, već joj je i doprinela. Brzi privredni rast u Kini predstavlja postojan i moćan pokretač globalne ekonomske stabilnosti i ekspanzije. Uzajamna povezanost Kine i velikog broja drugih zemalja dovela je do veće uravnoteženosti svetske ekonomije. Izuzetan uspeh Kine u smanjenju siromaštva doprinosi inkluzivnijem globalnom privrednom rastu. A stalno napredovanje Kine na planu reformi i otvaranja prema svetu daje veliki zamah otvorenoj svetskoj ekonomiji.
Mi Kinezi vrlo dobro znamo šta je sve potrebno da bi se ostvario prosperitet, te odajemo priznanje uspesima drugih i želimo im bolju budućnost. Ne zavidimo tuđem uspehu, i nećemo se žaliti na one koji su imali velike koristi od izuzetnih mogućnosti koje je pružio razvoj naše zemlje. Primićemo ljude iz drugih zemalja raširenih ruku i poželeti im dobrodošlicu kada se ukrcaju u brzi voz razvoja Kine.
Dame i gospodo,
Dragi prijatelji,
Pošto znam da svi budno pratite privredni razvoj Kine, dozvolite da vas izvestim o stanju kineske ekonomije. Kineska privreda je ušla u ono što nazivamo novom normalom, u kojoj dolazi do velikih promena u stopi privrednog rasta, razvojnom modelu, ekonomskoj strukturi i pokretačima privrednog rasta. Ali ekonomske osnove koje održavaju stabilan razvoj ostaju nepromenjene.
Uprkos usporenoj globalnoj ekonomiji, očekuje se da rast kineske privrede u 2016. godini dostigne 6,7 procenata, što je i dalje među najvišima u svetu. Kineska ekonomije je daleko veća nego ranije, pa sada ostvaruje veću proizvodnju od one koju je u prošlosti ostvarivala sa dvocifrenom stopom rasta. Potrošnja domaćinstava i sektor usluga su postali glavni pokretači privrednog rasta. U prva tri kvartala 2016, dodata vrednost tercijarnog sektora je činila 52,8 procenta BDP-a, a doprinos potrošnje domaćinstava privrednom rastu je iznosio 71 procenat. Prihod domaćinstva i zaposlenost su zabeležili stabilan rast, dok potrošnja energije po jedinici BDP-a nastavlja da opada. Naši napori da sledimo put ekološkog razvoja se isplaćuju.
Kineska privreda je suočena s pritiskom i mnogim problemima, među kojima su akutni raskorak između viška kapaciteta i unapređene strukture potražnje, odsustvo unutrašnje pokretačke sile rasta, akumulacija finansijskih rizika, i sve veći izazovi u izvesnim regionima. Mi ih vidimo kao prolazne teškoće koje se javljaju na putu napretka. A mere koje smo preduzeli da bismo rešili ove probleme daju dobre rezultate. Čvrsto smo rešeni da sebi prokrčimo put uspeha. Kina je najveća zemlja u razvoju na svetu, sa preko 1,3 milijardi stanovnika, i njen životni standard još nije visok. Ali ova činjenica ukazuje i na to da Kina ima ogroman potencijal i prostor za razvoj. Vođeni vizijom inovativnog, koordinisanog, ekološkog, otvorenog i zajedničkog razvoja, prilagodićemo se novoj normali, ostati u svetskom vrhu i ulagati koordinisane napore da održimo stabilan rast, ubrzamo reforme, prilagodimo ekonomsku strukturu, poboljšamo životni standard naroda i uklonimo rizike. Uz ove napore, cilj nam je da postignemo srednju do visoku stopu rasta i podignemo privredu na viši kraj lanca vrednosti.
— Kina će nastojati da poboljša performanse privrednog rasta. Težićemo strukturnim reformama na strani ponude kao opštem cilju, promeniti model rasta i poboljšati ekonomsku strukturu. Nastavićemo da smanjujemo prekomerne kapacitete, zalihe, zaduženost i troškove i ojačamo slabe karike. Podsticaćemo nove pokretače rasta, razviti napredan proizvodni sektor i unaprediti realnu ekonomiju. Primenićemo akcioni plan za Internet plus kako bismo podstakli efektivnu tražnju i uspešnije zadovoljili individualizovane i raznorodne potrebe potrošača. Takođe, više pažnje ćemo posvetiti zaštiti ekosistema.
— Kina će povećati vitalnost tržišta kako bi dala nov podstrek privrednom rastu. Intenziviraćemo rad na reformama vezanim za prioritetne oblasti i glavne karike u privredi i omogućiti da tržište igra odlučujuću ulogu u raspodeli resursa. Inovacije će i dalje zauzimati značajno mesto u našem planu privrednog rasta. Sledeći strategiju razvoja zasnovanog na inovacijama, jačaćemo nove strateške privredne delatnosti, primenjivati nove tehnologije i razvijati nove poslovne modele radi unapređenja tradicionalnih privrednih grana. Takođe ćemo jačati nove i revitalizovati tradicionalne pokretače rasta.
— Kina će razvijati podsticajno i uređeno okruženje za investicije. Omogući ćemo širi pristup stranih investitora tržištu, izgraditi pilotske zone slobodne trgovine visokog standarda, ojačati zaštitu imovinskih prava, i omogućiti jednake uslove poslovanja kako bi kinesko tržište postalo transparentnije i bolje regulisano. Očekuje se da će Kina u predstojećim godinama uvesti robu u vrednosti od osam biliona dolara, privući 600 milijardi dolara stranih investicija i uložiti 750 milijardi dolara u investicije u inostranstvu. Kineski turisti će otići na 700 miliona prekomorskih putovanja. Sve ovo će stvoriti veće tržište, više kapitala, više proizvoda i više poslovnih mogućnosti za druge zemlje. Razvoj Kine će nastaviti da pruža mogućnosti poslovnim zajednicama u drugim zemljama. Vrata Kine će ostati širom otvorena i neće se zatvarati. Otvorena vrata omogućuju i drugim zemljama da pristupe kineskom tržištu i samoj Kini da se integriše sa svetom. I nadamo se da će i vrata drugih zemalja biti otvorena za kineske investitore i da će nam biti omogućeni jednaki uslovi poslovanja.
— Kina će intenzivno razvijati spoljašnje okruženje u smislu otvaranja prema svetu radi zajedničkog razvoja. Podsticaćemo izgradnju Zone slobodne trgovine na području Azije i Pacifika i pregovore Regionalnog sveobuhvatnog ekonomskog partnerstva radi formiranja globalne mreže slobodnotrgovinskih sporazuma. Kina se zalaže za zaključivanje otvorenih i transparentnih regionalnih slobodnotrgovinskih sporazuma korisnih za sve strane i protivi formiranju ekskluzivnih grupa koje su po prirodi fragmentarne. Kina ne namerava da unapređuje svoju trgovinsku konkurentnost devalvacijom ženminbija, a još manje da otpočne monetarni rat.
Pre više od tri godine izneo sam inicijativu o izgradnji Novog puta svile (poznatu i kao inicijativa „Jedan pojas – jedan put“). Naišla je na pozitivan prijem i podršku preko stotinu zemalja i međunarodnih organizacija. Više od 40 zemalja i međunarodnih ogranizacija je s Kinom potpisalo sporazume o saradnji, a naš krug prijatelja duž pravca Novog puta svile stalno se uvećava. Kineska preduzeća su uložila preko 50 milijardi dolara i otpočela niz velikih projekata u zemljama koje se nalaze duž ovog puta, podstičući privredni razvoj tih zemalja i otvarajući veliki broj radnih mesta na lokalnom nivou. Inicijativa „Jedan pojas – jedan put“ potekla je iz Kine, ali je donela koristi daleko izvan svojih granica.
U maju ove godine, Kina će u Pekingu biti domaćin Foruma za međunarodnu saradnju o Novom putu svile, čiji će cilj biti razmatranje načina da se saradnja poboljša, izgrade platforme za saradnju i podele njeni rezultati. Forum će istraživati i načine rešavanja problema sa kojima se suočavaju globalna i regionalna ekonomija, generisati novu energiju za ostvarivanje uzajamno povezanog razvoja i omogućiti da inicijativa Novog puta svile donese veće koristi narodima uključenih zemalja.
Dame i gospodo,
Dragi prijatelji,
Svetska istorija pokazuje da put ljudske civilizacije nikada nije bio ravan, te da čovečanstvo napreduje prevazilaženjem teškoća. Nijedna teškoća, ma koliko bila obeshrabrujuća, neće zaustaviti kretanje čovečanstva. Kada se suočimo s teškoćama, ne smemo da se žalimo na sebe, krivimo druge, gubimo samopouzdanje ili bežimo od odgovornosti. Treba da udružimo snage i budemo dostojni izazova. Istoriju stvaraju hrabri. Imajmo veru u sebe, preduzmimo potrebne korake i zakoračimo zajedno u svetlu budućnost.
Hvala!